ivan@ivanbava.com

Dragi čitaoče, iako verujem da je neumesno sa 54 godine i dalje biti ljut na roditelje i većinu vremena imam prijateljski odnos sa njihovim senima, ovaj poslednji DOP je, u danima koji su mu prethodili, iz mene izvukao neku duboku ljutnju, sa kojom sam izgledala morala da izađem na sunce da je provetrim, da bih […]

U poslednje vreme, dok radim, slušam na YouTubeu audio koji se zove Frequency of God. Osim što se nikad ne pitam šta tačno taj naziv znači, veoma sam zahvalna što imam svoju frekvenciju Boga da mi smiri misli, isključi spoljne zvukove i poboljša koncentraciju. Kad slušam Frequency of God, osećam se kao kosmonaut u svemirskom

Jedna od neočekivanih nuspojava moje privremene poluinvalidnosti jeste činjenica da većinu vremena skoro ništa ne osećam. Emotivno sam ravna kao daska, ili kao elektrokardiogram mrtvog čoveka. Na primer, totalno sam ravnodušna što je na Bliskom istoku opet rat. Grize me zbog toga savest, osećam se kao zver, osluškujem svoju unutrašnjost u nadi da ću osetiti

Na putu na Siciliju slomila sam levu ruku i levu nogu. To me je gurnulo u stanje blisko novorođenoj bebi: neko drugi mi ispunjava osnovne potrebe, a ja radim samo ono što mogu, što je vrlo malo. Moj dan izgleda ovako: buđenje u 6, terapija u 7:30, šetnja sat-dva, vežbe, odmaranje do kraja dana. Ponekad

Stigli su nam Božićni praznici, doba godine kojeg se bojim isto kao, ako ne i više od, Uskršnjih. Već danima u očekivanju katastrofe podižem barikade i zatvaram se u kuću i u sebe kao prestravljeni armadilo. Šta se to tako strašno dešava tog dana, osim što Hristos kasni dve nedelje za Kristom sa rođenjem? Ustajem

Kraj ove godine za mene je mnogo veseliji od kraja svih prethodnih, iako za Novu godinu ostajem u Beogradu. Moja radost, možda prvi put u životu, dolazi iznutra, a ne spolja. Prošle godine u ovo vreme već sam bila u Indiji, gde su svi Indijci Varkale, a možda i sveta, bili Hani za petama kao

Na mom stolu gore dve adventske sveće, jedna za ljubav, druga za radost, obe zapaljene danas, jer sam tek danas saznala za običaj paljenja adventskih sveća. Moje Puležanke su sve zapalile svoje sveće u svojim toplim puležanskim domovima, koje dele sa svojim puležanskim muževima pod plavim puležanskim nebom na obalama tamno-modrog puležanskog mora. O, kako

U nedelju sam sa decom gledala predstavu “Moja zemlja: Šta mladi misle o patriotizmu” Reflektor teatra, održanu u okviru ovogodišnjeg Reflektor teatar festivala pod znakovitim nazivom “Mirovni sporazum”. Reflektor teatar festival je, piše na internet stranici ove ustanove, “regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza koji okuplja umetnike i umetnice … sa prostora bivše Jugoslavije. U

Na “Posljednji sud” sam otišla bez očekivanja. Dugo pre toga nisam bila na Ivanovoj radionici i osećala sam da ispadam iz koloseka, ali pošto sam se osećala relativno dobro, mislila sam da mi i ne treba popravljanje. Kao da bi, u tom trenutku, traženje pomoći bilo neka vrsta bahatosti. Svaki put kad idem kod Ivana

Dok sam danas putovala prema Sinagogi, bila sam nekako uverena da me uopšte neće pustiti da uđem. Radi se, naime, o tome da u vezi sa judaizmom generalno osećam jaku grižu savesti. Sinagoga je, pod jedan, jedna od retkih vrsta sakralnog objekta u koji nikada nisam ušla. Bila sam u svim vrstama crkava – pravoslavnim,